Svet Automobila - Srbija

Mladi tvorci superautomobila

Najveći svetski proizvođači poput „Folksvagena”, „Forda” ili Mercedesa” dugo su i strpljivo gradili svoju reputaciju.

Recimo, „Pežou” je bilo potrebno 79 godina da posle mlinova za kafu (1810. godina) napravi prvi automobil na tri točka (1889). Na drugoj strani, brendovi kao što su „Kenigseg”, „Pagani” ili „Gampert” slavu su stekli preko noći, računajući u „Pežoovim” godinama.

Najduži staž među novim mladim tvorcima superautomobila ima italijanski „Pagani”, koji je 1992. godine osnovao Argentinac Orasio Pagani, inače bivši radnik „Lamborginija”. Ambiciozni Pagani se brzo dogovorio s „Mercedesovim” sportskim odeljenjem AMG od kojeg je dobijao snažne V12 agregate. Posle dugog razvoja, na Salonu u Ženevi 1999. predstavljena je „pagani zonda C12”, koja je trebalo da ponese ime „fanđo F1”.

„Zonda C12” je uz pomoć „Mercedesovog” motora (V12, 408 KS) razvijala maksimalnih 332 km/h, a početna cena atraktivnog dvoseda sa centralno postavljenim motorom bila je 320.000 dolara. Ukupno je bilo proizvedeno 15 modela C12, na čije je mesto 2002. godine stigla „zonda C12 S7.3” sa takođe AMG-ovim čudovišnim V12 motorom, ali od 555 konja. „Pagani zonda F klabsport” (V12, 602 KS) je 2007. postavila rekord staze u Nirburgringu (7:28.82), koji je 2008. oborila „korveta ZR1” (7:26.4). Vrhunac „Paganijeve” genijalnosti je „zonda R klabsport” sa motorom od 739 konja i cenom 1,2 miliona dolara.

Dečački snovi

Kristijan fon Kenigseg je 1977, kao petogodišnjak, gledao animirani crtani film, posle kojeg je poželeo da jednog dana konstruiše automobile. Međutim, ne obične, već superautomobile, a san je ostvario u 22. godini. Tako je 1994. u Švedskoj nastala kompanija „Kenigseg” koja je 1998. predstavila koncept modela „kenigseg CC”. Prototip je svetlost ugledao 2000, a prvi primerak sa oznakom CC 8S srećnom kupcu isporučen je 2002. godine. „Kenigseg CCR” (V8 motor, 806 KS, težina 1.170 kg), baziran na modelu CC 8S, postao je najbrži serijski automobil sa prosečnom brzinom 389 kilometara na sat, ali ga je 2006. sa trona smenio monstruozni „bugati vejron” koji je probio magičnu granicu od 400 km/h. Sjajni „kenigseg CCR” je, međutim, ostao rekorder kada je u pitanju kazna za prekoračenje brzine.

Naime, jedan učesnik trke bogataša „Gambol 3000” je 2003. u Teksasu vozio 389 km/h na putu gde je maksimalna dozvoljena brzina 120 km/h. CCR je 2006. zamenio „kenigseg CCX”, a Kristijan fon Kenigseg je najavio da će ponovo jurišati na titulu najbržeg serijskog automobila na svetu, ovaj put s novim modelom „agera”.

Pola miliona evra

Iza nemačkog „Gamperta”, osnovanog 2005. godine, stoji Roland Gampert, bivši direktor sportskog odeljenja „Audija”, koji je bio među najzaslužnijima za četiri titule WRC-a i čak 25 pobeda „Audijevih” vozača u svetskom reli šampionatu.

Svet je bio oduševljen predstavljanjem „gamperta apolo”, dvoseda s pogonom na zadnje točkove čija je proizvodnja počela oktobra 2005. „Apolo” se nudi u tri verzije - „bejz” (641 KS), „sport” (691 KS) i „rejs” (789 KS). Najbrža „rejs” verzija sa V8 biturbo motorom i 789 KS do 200 km/h ubrzava za 8,8 sekundi, uz maksimalnih 360 km/h. Početna cena za „gampert apolo bejz” je 301.600 evra. Verzija „sport” košta 77.910 evra više, a „rejs” čak 125.320 evra više od „bejza”. Na isporuku se čeka pet meseci.